-->
ĐORĐEVIĆ: Voleli bismo da igramo kvalifikacije u Beogradu ĐORĐEVIĆ: Voleli bismo da igramo kvalifikacije u Beogradu
Oni obaraju s nogu i kada su „samo” četvrti na Evrobasketu. Malo, ali odabrano društvo poštovalaca učinka najboljih srpskih košarkaša, okupilo se i juče,... ĐORĐEVIĆ: Voleli bismo da igramo kvalifikacije u Beogradu

Oni obaraju s nogu i kada su „samo” četvrti na Evrobasketu. Malo, ali odabrano društvo poštovalaca učinka najboljih srpskih košarkaša, okupilo se i juče, u beogradsko predvečerje, da na aerodromu „Nikola Tesla” dočeka izabranike Aleksandra Đorđevića. Nestrpljivo vrpoljenje i žagor, ustupili su mesto gromoglasnom aplauzu kada su, među prvima, „istrčali” Miloš Teodosić i pomoćni trener Miroslav Muta Nikolić, posle aerodromskih formalnosti. A onda, i ostatak čete, sa teško „nameštenim” osmesima, ali pomalo i iznenađeni da nije izostao „odbor za doček”. Kao kapetan broda, među poslednjima i selektor Aleksandar Đorđević.

– Napravili smo neku bazu, koja mora da se nadograđuje, da se ide korak po korak, a ne da se stepenice preskaču. Iako smo napravili jednu pozitivnu stvar na velikom takmičenju, negde smo sigurno razočarani. Ali, tvrdim da će biti evropsko zlato za dve godine i da ćemo igrati na Olimpijskim igrama u Riju 2016! Tu sam ja, biće i ovi momci, uradićemo pravu stvar – istresao je Aleksandar Đorđević iz sebe želju i nešto što je i posle tek završenog EŠ, ostao san jednoj generaciji. Vraćajući s nogu film svega što se dešavalo od 5. septembra do spuštanja zavese i pakovanja kulisa u Lilu, selektor je nastavio:

– Odigrali smo jedan izuzetno jak šampionat, ostavili pečat, posebno u grupnoj fazi. Ali, bilo je i nečega što se smatra objektivnim teškoćama, poput neizostavnih povreda, koje su sigurno oduzele izvesnu količinu energije i svežine. Ali, već sam rekao, iako je ostala izvesna gorčina, daj bože da mi svake sezone igramo polufinale, pa taman i gubili zbog jedne lopte… Apostrofirajući da ništa preko noći ne može da se napravi, a najmanje pod obručima, nekadašnji trofejni reprezentativac je nastavio.

– Najvažniji je kontinuitet, a da bi se došlo u priliku da se boriš za medalju, mora da se ima uvek hladna glava, karakter i zajedništvo, što je i naša baza. Ovaj šampionat je bio važan i za ove mlađe igrače da osete razliku i, težinu. Jer, jedno je kada igraš utakmice,a pa vodiš sa deset, 15 razlike, a druge su one kada gori pod nogama. Saša Đorđević ne staje, iako je već danas krenuo put klupskih (evroligaških) obaveza u Atinu, Panatinaikos…

I, poznavajući njega, nije „parole” radi „obećao” veliko radovanje na nekom sledećem takmičenju. Ma, mogu „orlovi” mnogo više od četvrtog mesta i jedne loše (polufinalne) večeri…

Na pitanje da li bi mogao da „ubedi” predsednika KSS Đilasa, da pronađe ne mala sredstva (oko 1,8 miliona evra) za organizaciju kvalifikacionog turnira, sa koga samo prvi ide na OI, Đorđević se nasmešio:

– Nema šanse, ma mnogo je skupo…

Posle poraza u meču za bronzu, Đorđević je nagovestio da bi hladnije glave mogao da priča o „raznoraznim” razlozima, zašto je „morao” da se desi poraz, bez utehe…

– Ne, ne, rekao sam to dok je sve još bilo „vruće”, ali imam mnogo respekta prema francuskoj selekciji, nema potrebe za takvom pričom. Znate, sport je takav, prednost domaćeg terena i, ostalo.

Pa, oni su odigrali najtežu utakmicu u istoriji, koliko su tek oni bili razočarani posle poraza u polufinali. A ljudi spremili sve za finale, čak je postojao i TV scenario…Kad ono, za treće mesto – samo je nehajno odmhnuo rukom naš selektor.

R. N.